Dani
nikad sami
u grozdovima poput grumenja soli
kristali što prelamaju kikot bivše djece
i tamne klobuke podočnjaka
onih što utvrđuju bilost
Dani
vi svici sasvim pijani
od nektara praznine
vi ništa ne donosite
niti išta odnosite
Lampioni postrojeni u predvorju noći
vazda same
Evo
molim se s vama
vašem izbavitelju
Velikom Bolnom Podnevu
kojem je obećana
Lunina ruka.
R.K.
