Dani

nikad sami

u grozdovima poput grumenja soli

kristali što prelamaju kikot bivše djece

i tamne klobuke podočnjaka

onih što utvrđuju bilost

Dani

vi svici sasvim pijani

od nektara praznine

vi ništa ne donosite

niti išta odnosite

Lampioni postrojeni u predvorju noći

vazda same

Evo

molim se s vama

vašem izbavitelju

Velikom Bolnom Podnevu

kojem je obećana

Lunina ruka.

R.K.