Moraju li eoni proteci

kroz ove obescascene case

natoci mi pehar koji odise tvojom ceznjom

da me tjesis slavodobitnoga

ispljuni taj jucerasnji puding

sto zraci metafizikom jucerasnjice

tako lake noge svitanja

kad stigose u midin zagrljaj

kao sirena do pola zacarana

od pola provirila kroz kljucaonicu trenutka

postani simbol

svecanosti iznenada