Moraju li eoni proteci
kroz ove obescascene case
natoci mi pehar koji odise tvojom ceznjom
da me tjesis slavodobitnoga
ispljuni taj jucerasnji puding
sto zraci metafizikom jucerasnjice
tako lake noge svitanja
kad stigose u midin zagrljaj
kao sirena do pola zacarana
od pola provirila kroz kljucaonicu trenutka
postani simbol
svecanosti iznenada
